Положај и тип

Насеље је источније од Дупила, у плиткој карстној ували, око које су брла Мерет, Силим (Силама), Страна и Бријег. У сеоски хатар данас се још убрајају Селеве Куће и Поткрај. Куће у Браћенима су подигнуте на узаном простору, скоро све у једној групи. Земљиште је кречњачко и оскудно водом. У селу је једино периодични извор Шкореч. Мјештани се повремено служе и изворима Сопотом и Могилом који су на терену сусједних насеља.

Обрадиво земљиште је у Пољу и у селу, прокрчено у облику тераса. Њиве су на мјестима: Бургезе, Виноград, Горње зграде, Горње њиве, Грахов долац, Доње њиве, Комуњска њива, Југ, Лаз, Лончићи, Луњеве зграде, Њивице, Малац, Међуглавице, Петановина, Пландиште, Под лаз, Под Мерет, Попова зграда, Ронкаље и Рупе.

Брда и шумарци су: Бријег, Више југа, Врх стране, Дубрава, Дуги лаз, Драчев крш, Ђескоте, Јеђупков лаз, Команска њива, Липрош, Љетњи врх, Љути крш, Малац и Мирков лаз.

Површина сеоског хатара, узета заједно са Крушевицом, износи 1.020 хектара, 62 ара и 59 м². Под њивама је 1977. било 15, 61 и 84, под воћњацима 0, 11 и 82, под виноградима 0, 21 и 94, под ливадама 10, 37 и 93, под пашњацима 6, 23 и 63, под шумама 420, 36 и 6, под трстиком 0, 64 и 38 и под неплодним земљиштем 577 хектара, 5 ари и 9 м².

Прошлост и старине

У турским дефтерима из 1521. и 1523. насеље је уписано под називом Братене при селу Орахову. У истим документима се, између осталих посједника кућа и баштина, помиње и Радо Братан. У ово вријеме особно име Братан се сријета и на Трнову и Комарну. Назив Браћен, данас Браћени, који се јавља у времену од 1596. до 1623, свакако је могао бити изведен од особног имeна Братан.

На подручју села има трагова старијег становништва, о чему говори и народна традиција. У Луљевој главици, између брдашца Мерета и Силима, који носе туђа имена, очувани су трагови три кућишта давно ишчезлих Луњева. У Поткрају је Луњева зграда и виде се темељи њихове некадашње куће. Традиција помиње овдје још Кракаче, Талију, Поповића и из доба истребљења потурица потурчењака Перкочевића, који је пребјегао у Жабљак. У Врпољу су били Лаковићи и Загора, досељен из Загоре од Божовића, све до 1942. Лаковић је негдје исељен.

На данашњем катастарском подручју Браћена била је, према дефтерима из 1521. и 1523, Махала Селеве Куће и Златар са 12 кућа, која је припадала селу Орахову. Ту је живио Златар, на чијој кући је било око 50 пушкарница и узидани ћупови са златним орнаментима. У Селевим Кућама је, по предању, краљица Јелена имала своје винограде и уљаник, што су одржавали Селекућани и Дупиљани. У мјесту је била и породица Миловић. Предање је да су Селекућани „убили“ једну пчелу и краљица их прокуне, као и онога који би пио са воде Грило.

Браћени и Крушевица имају заједничку цркву Св. Петку, коју су, по предању, градили зетски чобани прије неколико стотина година. У старије доба пред њом су сахрањивани Зећани.

Браћени су били добро насељени у ХVI вијеку. Према пописима 1521. имали су 15, а 1523. 14 кућа. Касније се овдје помињу поједине породице којима је главно занимање било сточарство, нарочито држање коза. Браћени су служили и као зимовник за стоку. Насеље се развијало природним прираштајем и новим досељавањима. У појединим годинама бројеви домова и становника су се кретали у овим односима: 1948. – 9 са 38, 1953. – 8 са 36, 1961. – 14 са 66, 1971. – 14 са 55 и 1980. – 6 домова са 24 становника.

Данашње становништво

У мјесту је само братство Радоман са 6 породица, које броје 24 становника, Слава му је Аранђеловдан.

Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“