Положај и тип
Село Утрг захвата крајњи сјеверозападни дио племена Подгор. Лежи на падини од 119 до 400 м надморске висине, у подножју Велике Тројице (1.131 м), Малог и Вељег сокола. Рељеф земљишта је разбијен сувим потоцима и мањим узвишењима, тако да је насеље разбијеног типа. Понегдје су једино груписане братственичке куће, али се и оне у новије вријеме напуштају због разорног земљотреса из 1979. а тражи се тврђи терен за новије грађевине. Селу припадају планински предјели Озрен, Поздоч, већи дио Грабовљана и Његалице.
Насеље се првобитно звало Ђурђева Младика, па Трзина, Отрзина и најзад Утрг. Назив је постао од утрга, усова, који су утргнути, одвојени, од планинских падина Ћуковина и Кукава точила.
Становништво се служи изворским водама. Најјачи је извор Будиславац, а остали су мањи: Брштановица, Бујаци, Буровина, Водица, Горња вода, Јавор, Миљевац, Рујевичка вода испод Мијач-пећине, Ушљивац и Цекин вода испод Биограда. Већина њих љети пресуши. У планинским предјелима Озрену и Поздочу су воде: Видрани, Лереза (Лераза), Подубац и Церовица, а у Грабовљанима: Катина вода, Корита, Косоморица, Мрамор вода, Сувач, Ублићи и Шћепан вода.
Кроз сеоски хатар пролази неколико потока: од Брајкова доца, Брштановице, Грохота, Врела и кроз Грабовљане Грабовштица. Ова два посљедња у доба јаких киша надођу јаче и плаве земљиште.
Обрадива земља је око кућа, подножјем села и у планинским предјелима. Топографски називи за њиве у селу су: Барине, Брајков долац, Више Будиславца, Вучев долац, Глијери, Граница, Долац, Долине, Дријени, Живица, Жути бријег, Забреже, За Скалицом, Јавор, Код школе, Косова главица, Кривача, Лазине, Локва, Љубић лазина, Мачине, Миљевац, Мировине, Мирковина, Младиковац, Полаче, Подскале, Првовина, Равни, Сјеништа, Стријежево, Ушљива главица, Царине, Чадијељи.
Називи њива у Грабовљанима, Њеталици, Озрену и Поздочу су: Андрини доци, Баретића долаџ, Бијеле главице, Бјелознева рупа, Бобови доци, Бурге, Буровина, Буче, Велећа, Веља скала, Вељи доци, Вилин, Вилина скалица, Вишњица, Вучи долац, Главице, Горња вода, Горњи рбови доци, Градина, Гркавац, Давидов крш, Дуга њива, Душанов долац, Душак, Ђермакова њива, Ђурин долац, Жарме, За-јамом, Замост, Замошће, Заулице, Иванови доци, Ивашева каменица, Јавор, Јенски доци, Катина вода, Клечан њива, Кључани поток, Кобила, Кокотов долац, Комуштица, Конопљишта, Котац, Корита, Косијер њива, Космата главица, Косоморица, Кошути долац, Красин долац, Ладинов долац, Локва, Лупешке рупе, Мали доци, Малиметска њива, Медовина, Милова рупа, Мниништа, Мрка лазина, На-оток, Немањић рупица, Николин крш, Ников долац, Његаљев долац, Његалица, Озрен, Окрутни долац, Ораси, Осјечишта, Перотин долац, Петрове рупе, Пискави долац, Под Кавле, Под Каблић, Под Лерезом, Под Каменицом, Под Мали соко, Под Равном главицом, Под Шћепан, Поздоч, Пропашина, Пухаве рупе, Радојевац њива, Радујковина, Растав долац, Рач, Рбов долац, Рибач долац, Рогушки долац, Селиоца, Станишта, Ступин долац, Сувач, Томина кошара, Томине рупе, Трмун долац, Церовица, Црвена земља, Уљанова рупа, Џавер, Шарове рупе, Штрбинска рупица.
Узвишења, падине и пропланци на подручју села су: Бандијера, Градишта, Бијело гумно, Биоград, Веља главица, Вељи соко, Голи бријег, Горњи клис, Дебели бријег, Доњи клис, Драгач гумно, Дубрава, Залази, Крвава плоча, Крстац, Кукаво точило, Куничка каменица, Љескова лазина, Мали соко, Марићев бријег, Марићева лазина, Међеђа продо, Метериз, Мусина главица, Никова страна, Обери, Пескова главица, Плијешан, Пјаж, Попратник, Провукач, Пукла греда, Радићева главица, Радујковина, Раскрснице, Растова продо, Рујевица, Савино гумно, Соко, Стране, Тополе, Ћуковине, Чоке, Шкљека, Штрбина.
Називи разних топонима у Његалици и Грабовљанима су: Андрина скала, Бијела главица, Бијели цер, Бјелошева главица, Бунар, Буровине, Бучи, Валуге (шума), Веља Тројица, Вилин, Војинов тор, Врбова главица, Врбова страна, Граница, Гркава страна, Грло од Буча, Данилова страна, Дубраве, Дуге лазине, Душак, Душића страна, Жарме, Закуље, Јејевине, Кабао, Кавли, Коса, Коритска страна, Кукаво почивало, Лазарева главица, Маглић, Малимет, Мала Тројица, Медовине, Митрова страна, Муљаге, Окрутна страна, Орлово гнијездо, Осјечишта, Пејов крш, Пећина, Поравна главица, Почивало, Прекочева главица, Рибач крш, Рикавац, Скала, Стрма продо, Татињ, Татарије, Узглавље, Улица од Корита, Учева страна, Чело.
Укупна површина сеоског хатара износи 1.348 хектара, 92 ра и 27 м². Од тога је 1977. било под њивама 48, 65 и 25, под вртовима 0, 11 и 63, под воћњаџима 0, 4, 84, под виноградима 2, 16 и 86, под ливадама. 65, 15 и 80, под пашњацима 64, 97 и 65, под шумом 824, 4 и 20 и под неплодним земљиштем 340 хектара, 76 ара и 4 м².
Прошлост и старине
На подручју сеоског хатара има више трагова старијег живља из разних периода. На мјесту данашње основне школе била је камена гомила, а трагови друге очувани су још у Градишту. Топоними Миљево Село, Селиоца, Станишта, као и трагови кућа у Грабовљанима, такође указују на раније становништво.
О старини насеља говоре и неке црквене грађевине, које су већином у рушевинама. На Тројици је била црквица, а у Његалици манастир, изнад Будиславца се виде темељи Св. Петра са гробљем. У Поздочу су биле двије чобанске црквице, Св. Јован и Св. Никола. На мјесту старе црквице Св. Ђорђа, коју су била подигла старија братства Бабић и Чаловић, ограђена је 1886. данашња црква, посвећена истом патрону. Двије племенске цркве, Св. Илија и Св. Петка, веома су старе, обје оштећене земљотресом у априлу 1979. године. Предање је да су прву градили Високи Дечани за своје калуђере-пастире, који су овдје љети напасали стоку. Казивања су да су овај крај обилазили дечански калуђери до првог свјетског рата и носили завјете и прилоге из овога храма. За читаво племе, Утрг и Опточиће, ограђена је 1871/2. основна школа са једним разредом, која је ускоро прерасла у четвороразредну.
Утрг се не помиње у турским дефтерима из 1521. и 1523. године. Међутим, Маријан Болица га наводи 1614. са 45 кућа и 100 људи способних за оружје, са Ником Дабовим на челу. По Адријану Дипреу село је 1811. имало 45 кућа, са 110 људи способних за оружје. Вијала де Сомијер, чија је књига о Црној Гори изашла 1820, наводи исти број кућа, са 90 људи под оружјем. У доба испитивања Ј. Ердељановића, 1910. и 1911. Утрг је имао 128 кућа.
Послије другог свјетског рата настало је исељавање становништва у разним правцима и село је стално у опадању. Број домаћинстава и становника су се кретали овако: 1948. – 72 са 209, 1961. – 49 са 144, 1971. – 31 са 53 и 1980. – 29 домова са 53 становника.
Садашње становништво
У селу је данас (1980.) шест братстава, са укупно 29 домова, односно са 53 становника. Страхиње (2 дома, Митровдан) су у средини села. Јоветићи (2 дома, Митровдан) су углавном на Петровој главици и Јавору. Хајдуковићи (4 дома, Митровдан) су по средини села и на Клачини. Сва три братства су заједничког поријекла. Она се по Скалици, гдје су им једно вријеме били преци, зову још у народу и Скаличани или Подскаличани. Вукмановићи (15 домова, Ђурђевдан) су издвојени у неколико мањих група, испод цркве, под Спилама, у Рада Ђурином кршу, у Горњим Кућама и под Радићевом главицом у Подстранима. Њима је прибраћена једна породица Стојановић са Брајића, данас на ископу. Мијачи (5 домова, Митровдан) су у западном дијелу села. Никотић (1 дом, Митровдан) је такође у истом крају.
Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“
