Лимљани

Положај и тип

Село је на сјеверозападним падинама планине Сутормана. Куће су издвојене у три веће групе, назване махале: Доњи Крај, Средње Село и Каручи (Каруч). Братетвеничке куће су груписане и поједини дијелови насеља зову се по братствима. Село је у сливу ријеке Лимштице.

На саставу стијена разног састава избијају многобројни извори. Они се користе за пиће и јачи за наводњавање разних култура. У селу има око 70 извора изведених на точак. Међу њима су јачи: Анђушина вода, Батачка, Баша, Богаз, Букавац, Варетин богаз, Вилина вода, Винџа вода, Водица, Вода Јована Милова, Вуксанова вода, Грђен, Гурдић, Гуртулица, Добра вода, Дрењина, Ђолеза, Ђурановица, Замиса, Змијина вода, Зозов крш, Изворац, Јаговићи, Језеро, Клепечева (Клепаница), Косовића вода, Корушки студенац, Марков студенац, Нова вода, Орашак, Псар, Пејановића вода, Перова вода, Петровића студенац, Подзане, Ракита, Сабаћица, Смоковијенац, Студенац, Три круне, Трестовине, Фишта и Црни студенац.

Кроз село протиче неколико сталних потока: Андрића поток, Бјеломир, Букавац, Враштица, Дубравски, Капа, Лека, Лимштица, Смоковијенац и Суторман. Они се директно или преко других водених токова уливају у Црмницу.

Њиве су прокрчене на планинској падини и подзидане сувомеђом или су у Пољу. То су мјеста: Батке, Бумбалица, Вигњишта, Врх поља, Глатки бријег, Голеди, Грђен, Гуртулица, Доци, Друшићи, Дуге њиве, Ђолеза, Зана, Зозов крш, Калуђерица, Катића зграда, Куљбула, Лалића зграда, Лешет-њива, Леметеш, Лигати, Његушева зграда, Орашак, Перање, Под Кођак, Под лазине, Подзане, Репишта, Сабаћица. Трж-до и Ћеретеш.

Узвишења и шуме су: Бјелице, Бјешказа, Бобија, Брекчић, Бријеге, Бујаци, Бућери, Вигњишта, Врсута (један дио), Голеди, Горовук, Затрот, Зана, Кита од Лонца, Коштање, Мораћица, Проданов крш, Репишта, Скала клепачка, Стол (врх Сутормана), Тиотар, Турска пећина и Шентелија.

Укупна површина Лимљана износи 1.911 хектара, 81 ар и 50 м². У години 1977. било је под њивама 192, 62 и 88, под вртовима 4, 15 и 94, под воћњацима 1, 20 и 28, под виноградима 8, 35 и 10, под ливадама 69, 42 и 12, под пашњацима 71, 61 и 84, под шумама, 257, 4 и 60, под неплодним земљиштем 599 хектара, 38 ари и 74 м².

Прошлост и старине

Село Лимљани се први пут помиње око 1296, у повељи краља Милутина, који га даје манастиру Св. Николи у Врањини. Наводи се и у повељи Ивана Црнојевића из 1482. године, којом дарива своје имање манастиру на Цетињу. У которским споменицима се сријета 1504. у вези доказивања сродства Дамјана Ћука и породице Дабишиновић.

Каручи се помињу 1420. у повељи Балше III, којом манастиру у Врањини дајe  „село црковно на чем седе Каручи да давају цркви десетак од свега што дава љето, от жита, от вина, от млина и от свашта што им љето дава, и да копају цркви два дни винограде… И ту бише васиот Каруч.“ У которским споменицима помиње се 1459. Катарина, кћи Николе Живаљевића из Каруча, у Црмници, као служавка у кући кнеза и капетана которског. У једном крвном умиру из 1593, између Кртољана и Црмничана, учествују четири представника села Каруча.

У Лимљанима су четири цркве и све су страдале у поменутом земљотресу. Црква Св. Петка у Каручу је срушена, а остале су јаче оштећене – Св. Тома, Св. Никола и Св. Јован, подигнуте 1888. године. Основна школа са једним одјељењем је отворена 1871/72. године.

У ХVI вијеку оба села, Лимљани и Каруч, била су добро насељена. Према турском попису из 1521. прво је имало 55, а друго 46 кућа. У попис 1523. унесени су Лимљани са 37, а Каруч са 32 куће. Маријан Болица наводи 1614. оба насеља, Лимљане са 40, а Каруч са 38 кућа. Даље саопштава да Лимљани имају 100,  а Каруч 80 људи способних за оружје, којима су на челу, првима Лале Вучетин, а другима Дабац Вулетин. Адриан Дипре наводи 1811. само Каруч са 38 кућа и 90 људи способних за оружје. Исте податке даје и Виала де Сомијер 1820. за Лимљане, а Каруч не помиње.

Лимљани су се развијали природним прираштајем све до 1961. године. Отада село почиње да опада због запошљавања сељака у друштвену привреду. Због близине Бара, гдје су се појединци највише запошљавали, село се ипак није толико осипало као остала црмничка насеља. Међутим, послије земљотреса. 1979, који је Лимљане најјаче разорио, исељене су многе породице, већином у Бар.

Број сеоских домаћинстава је у новије вријеме све више у опадању. У селу је 1910/11. било 154, уочи Другог свјетског рата 180, 1948. – 179, 1953. – 186, 1961. – 178, 1971. – 142 и 1980. – 109 домова. Становништво је у још већем опадању: 1953. било је 721, а 1980. – 326 становника.

Данашње становништво

Село чине 32 братства, са укупно 112 домова, односно са 326 становника. Братства су издвојена у три краја, у Каручу, Средњем Селу и Доњем Крају.

У Каручу су: Шоровићи (5 домова, Митровдан), Вулетићи (6 домова, Ивањдан), Милићи (12 домова, Ивањдан), Бошковићи (јесењи Никољдан), Косовићи (3 дома, јесењи Никољдан), Драгишићи (3 дома, Ивањдан), Сјеклоће (5 домова, Ивањдан и послужбицу Агатондан) и Вуксановић (1 дом, Аранђеловдан).

У Средњем Селу су: Клисићи (14 домова, Ивањдан), Дарчевићи (2 дома, Ивањдан), Капе (3 дома, Митровдан), Лалић (1 дом, Ивањдан), Божовићи (2 дома, Ивањдан), Вукосавовићи (2 дома, јесењи Никољдан), Боковци (2 дома, Ивањдан), Никићи (2 дома, Ивањдан, Вулићевићи (2 дома. Ивањдан), Ђурановићи (3 дома, Ивањдан), Николићи (2 дома, Ивањдан), Пејановићи (7 домова, Ивањдан), Јоветић (1 дом, Митровдан), Роловић (1 дом, Ивањдан), Поповић (1 дом, јесењи Никољдан), Милићи. (4 дома, Ивањдан), Лекић (1 дом, Врачевдан) и Томовић (1 дом).

У Доњем Крају су: Цаковић (1 дом, Ивањдан), Ивановићи (12 домова, Ђурђевдан), Крекуни (6 домова, Ивањдан), Андрић (1 дом, Ивањдан), Ђуровићи (2 дома, Ивањдан), Шпадијер (1 дом, Ивањдан), Пејановић (1 дом, Ивањдан), Косовић (1 дом, јесењи Никољдан) и Стојовић (1 дом).