Глухи До

Положај и тип

Насеље захвата највећи дио своје простране племенске области, јужније од Плавника и Илијина брда. Рељеф земљишта представља удолину, са три стране окружену планинским узвишењима, једино отворену према Црмничком пољу. Њен средишни дио „чини утисак веома велике, глухе дубине и утонулости. По природи земљишта село је добило име. Куће су подигнуте на разним положајима, издвојене су по групама – махалама. На југозападу је Доње Село, на југоистоку Јасен, на сјевероистоку су Рељићи, а у средини је Средња Махала.

У овој пространој карстној ували има више извора, који се користе за пиће и неки за наводњавање вртова. На подручју села и Илијина брда су извори: Бојкова скалица, Бришта, Бранковића водица, Веље око, Вељи пособац, Вилина вода, Водица Остојића, Горња љетница, Грковина, Долови, Доња љетница, Доњи точак, Дробница, Ђурановића вода, Јасен, Јасеновик, Камтеза, Крчи-врана, Лијева стијена, Мало око, Мали пособац, Мали Муриз, Марјановића вода, Марова вода, Мрамор, Муриз, Најгорња љетница, Перова водица, Попова водица, Росни вир, Сјенокос, Студенац, Студенац Бранковића и Студеница.

У доба кишних периода провре неколико потока: Долови, Доњи поток, Ђурашића поток, Јаворски, Кашића, Петрановића и Слани поток.

У селу су њиве на мјестима: Андрин долац, Андринчин долац, Бијели доци, Бокши доци, Брашан, Бришта, Веља њива, Вељи до, Виноградине, Више Вељег ока, Више Љетнице, Водоваља, Горње почивало, Градине, Гребен, Грковине, Дакиница, Дионице, Добра крушка, Долац, Долови, Доње зграде, Дочићи, Дробница, Ђурића лазина, Ђурипоље, Ђуричин долац, Ждријело, Ждриоци, Живодери, За Рајковића мост, За конавел, Зграда, Зид, Јатодоли, Кале, Конопишта, Копилов долац, Коритни до, Крушкови до, Крчивране, Лазина, Летови, Ливаде, Лугови, Лијешће, Локвице, Лопате, Лукића ропица, Лукетина лазина, Лучица, Лучки јасен, Млака, Млатковина, Миаљице, Мрамори, На главицу, Наврх поља, Накиде, Нови пут, Њива, Њивице, Очки лук, Орашак, Пајев долац, Плоча, Пејовића доци, Пограђе, Под Веље око, Под гвожђе, Под кућом Бошковића, Под Лопате, Под Мало око, Под Савом, Под црквом, Радачин бријег, Ређеви доци, Рељи бурте, Ремениша, Ропе, Руљавица, Савића међе, Симорађе, Сјенокос, Товарница, Тодорове ливаде, Трап, Требовине, Царине, Цер Ђурашића, Црквишта и Широке улице.

У Созини (Горњој и Доњој) и на Илијином брду налазе се њиве: Бегов крш, Бјешказа, Бобови доци, Бријег од Рудине, Бушин пут, Добра крушка, Дријезга, Зглоби, Јавор до, Јаришта, Крстови доци, Лесерца, Љевачко поље, Љубаница, Марковци, Мартинићи, Мокри до, Мукодо, Попадија, Попов до, Трсуке.

Узвишења и шумарци у селу и планини су: Антовића крш, Бабина страна, Бијело гробље, Бостани, Брадиљ, Брегови, Веља њива, Вељи до, Веље лазине, Вилин крш, Вилина пећина, Вранатни залази, Голе стране, Голубово ждријело, Гојаница, Грабова главица, Градина Јововића, Грмен, Дебела глава, Драчица, Дубрава, Жабљачка главица, Живодери, За Вељом главицом, За Рајишта, Зид, Иза крша, Иза скале, Илијино брдо, Јагодоли, Јанковића доци, Јаричка главица, Јауча главица, Клијешта, Кобиље брдо, Коритни до, Крушкова главица, Лазине, Љешков крш, Љуте лазине, Милетин крш, Морачки долац, Над-калаке, Плавник, Плоча, Под Грабовом главицом, Пресјека, Радановића главица, Радова лазина, Рајкова главица, Ређеве стране, Рудина, Стара скала, Стране, Страна од Лијешћа, Степан (испод Фијерна), Тијесна улица, Тодоров до, Тодоров крш, Тодорова страна, Улешкова гора, Фијерне, Цери, Црквишта и Шарчева ропа.

Укупна површина обрадивог и необрадивог земљишта, без Созине, износи 2.044 хектара, 69 ари и 42 м². Од овога је 1977. било под њивама 304, 82 и 25, под вртовима 2, 3 и 12, под воћњацима 1, 22 и 90, под виноградима 31, 27 и 36, под ливадама 70, 65 и 70, под пашњацима 135, 53 и 26, под шумама 1.036, 16 и 66 и под неплодним земљиштем 462 хектара, 96 ари и 17 м².

Созина се у Катастарској управи води као посебно насеље. Њена површина износи 1.128 хектара, 29 ари и 41 м². Под њивама је 1977. било 49, 77 и 46, под ливадама 15, 79 и 18, под пашњацима 16, 97 и 81, под шумама 536, 9 и 52 и под неплодним земљиштем 509 хектара, 65 ари и 44 м². Главно занимање Созинара је сточарство.

Прошлост и старине

Глухи До се први пут помиње 1371. као село у Зети. С обзиром да се оно, како тврди народна традиција, раније звало Добри До, његов постанак је старији.

Преци данашњег становништва затекли су у мјесту Живодере, које су успјели да поубију или протјерају. Глуходољани су још истјерали Бечиће и Брајиће. Од овога старијег живља остали су темељи кућа и других грађевина.

На територији села има више цркава, које су све оштећене 1979, а Св. Тројица и Св. Шћепан су срушене. Живодери су оградили цркву Св. Петар, са уклесаним полумјесецом на горњем прагу врата. Поред ње су се некад сахрањивали и Зећани. Саборна црква је Св. Госпођа и Св. Петка, са два олтара, обновљена 1879. По предању, цркву Св. Петку градили су Бечићи, коју су оставили Глуходољанима послије њиховот исељења. Остале цркве су Св. Никола, Св. Илија на Илијином брду, Св. Арханђело и црква у Бијелој дубрави.

У првој половини ХVI вијека данашњу територију села су чинили Глухи До у ужем смислу и двије махале, Рељићи и Живодери. Земљиште је било слабо насељено и један дио је био у посједу становника Дупила. Глухи До је већ „у другој половини ХVI века добро насељен“. У попису црногорских племена из 1592. Глухи До се помиње са 36 кућа. Адриан Дипре и Виала де Сомијер наводе посебно Глухи До и Рељиће, прво насеље са 37, а друго са 36 кућа. М. Болица саопштава 1614. да Глухи До има 36 кућа са 90 људи способних за оружје, којима је на челу био Мико Вулетин. Село се развијало природним прираштајем све до иза Другог свјетског рата, кад се почело нагло расељавати. Године 1910/11. имало је 313, 1948. – 200, 1961. – 195, 1971. – 157 и 1980. – 102 домаћинства. Становништво се највише исељавало у Бар и Сутоморе. У селу је 1948. било 718, а 1980 – 44 становника.

Данашње становништво

У селу су данас (1980.) 33 братства са свега 103 дома, односно са 244 становника. Број породица се знатно смањио у односу на стање из 1941. године. Племенска слава је Аранђеловдан. Братства су: Бранковићи (3 дома), Ћетковићи (4 дома), Шуштери (2 дома), Бујићи (8 домова), Остојићи (4 дома), Ђуричићи (4 дома), Дрешићи (3 дома), Ковачевић (1 дом), Петрановићи (3 дома), Вучићевићи (3 дома), Кнежевићи (5 домова), Шаиновићи (2 дома), Раичевићи (2 дома), Вуксановићи (2 дома), Ђурановићи (2 дома), Војводићи (4 дома), Гвозденовићи (11 домова), Драговић (1 дом), Станишић, (1 дом), Масоничићи (9 домова), Михаљевићи (3 дома), Ћеклићи (2 дома), Ђуковићи (3 дома), Спичановићи (5 домова), Вукчевићи (6 домова), Јововићи (2 дома), Маротић (1 дом), Антовићи (2 дома), Бошковић (1 дом), Савић (1 дом), Николић (1 дом), Ђурашић (1 дом) и Зец (1 дом).