Буковик

Положај и тип

Југозападно од Сотонића је Буковик. Село лежи у пространој ували између Расовца на југу и Бјеласице са Балинама на сјеверу. Према положају кућа оно се дијели на Горњи Крај и Доњи Крај. Братственичке куће су већином издвојене по групама и село је разбијеног типа.

Становништво се служи изворском водом за пиће и за наводњавање вртова и осталих њива. Најјачи је извор Врело, а остали су: Близураде, Точак, Граб, Змијаци, Корита, Мрамор, Попова вода и Сјенокоси. Од Близурада, Змијака и Точка постаје рјечица Бистрица, а од самог Врела – Поток. Оба водена тока се састају испод Петрове лазине и чине Бистрицу, притоку Црмнице. У доба јачих киша Бистрица носи материјал и засипа њиме винограде испод Сотонића.

Топографски називи за њиве су: Бара, Брус, Вратишта, Врело, Голубовина, Дабижевина, До, Долови, Доње зграде, Дубрава, Дубравице, Заплоће, Јелина зграда, Кукурин долац (Попртани долац), Кусина зграда, На гњилу, Продо, Станови, Томашевића зграда и Шкаљевина.

Шумарци у селу су: Близураде, Брешине, Веља драча, Веља лазина, Вељи бријег (Предио Буковика, Мачуга и Сотонића), Горњи бостани, Горњи расти, Дубраве, Дубоке расти, Ђуровића вода (нема воде), Крстац, Кућишта, Куштина лазина, Лизало, Печене рупе, Попов до.

У Буковичкој планини су мјеста са шумом: Бабина главица, Вељи рид, Видова рупа, Водице, Вучји скок, Глатки рид, Голиш, Грло продоли, Грошта, Гуванце, Ђурашев лаз, Живковића пећина, Иза Вијенаца, Калићи, Кобиље брдо, Корито, Крњак, Мали рид, Мичићи, Мрамор, Попова лазина, Потоци, Расоватац и Сјенокоси.

Површина сеоског хатара износи 664 хектара, 77 ари и 74 м². У години 1977. било је под њивама 41, 76 и 52, под вртовима 1, 37 и 84, под воћњацима 0, 21 и 91, под виноградима 2, 28 и 84, под ливадама 21, 23 и 70, под пашњацима 83, 18 и 26, под шумама 358, 18 и 90, под трстиком 0, 3 и 90 и под неплодним земљиштем 156 хектара, 47 ари и 88 м².

Прошлост и старине

На подручју села било је некад букове шуме. Она се до данас одржала углавном у Расовцу. По њој је село названо. Предања и неки топоними говоре о старијем становништву које је исељено или изумрло.

У турске дефтере из 1521. и 1523. Буковик је уписан као махала села Дупила, у први са 16, а у други са 30 кућа. Ово нагло повећање броја кућа од једнога до другога уписа значи да је прираштај становништва растао и новим усељавањима. По Маријану Болици, Буковик је 1614. имао 30, а по Адриану Дипреу 1811. и Виали де Сомијеру 1820. по 33 куће. У сељу је 1910/11. било 52, 1948. – 47, 1953. – 54, 1961. – 80 и 1971. – 34 домаћинства. Број становника је од 1961. до 1980. осјетно опао, са 240 на 177.

Данашње становништво

У мјесту су данас (1980.) десет братстава са 32 дома, односно са 120 становника. Заједничка им је слава Аранђеловдан. Куће су углавном груписане у двије групе, у Горњем Крају и Доњем Крају. У Горњем Крају су: Лукић (1 дом), Лекићи (5 домова), Живковићи (2 дома) и Масоничићи (2 дома), а у Доњем Крају су: Бокани (11 домова), Рајковићи (3 дома), Вукмановићи (2 дома), Раичевићи (4 дома), Радача (1 дом) и Ђурић (1 дом).