Орахово

Положај и тип

Село се састоји из два насеља, Орахова (ужег центра) и засеока Миковићи. Прво насеље је на крајњим источним падинама планине Бјеласице, дјелимично испод Греде и Гредице, а осталим дијелом на Листа плочи и Крвавој плочи. Насеље је отворено једино према сјевероистоку. Заселак Миковићи је сјеверније од њега, на сјеверозападној и јужној падини брда Умца. Орахово је разбијеног типа, издвојено на неколико групица кућа.

На подручју села има неколико извора, од којих сељани највише користе Попову воду и Студенац, а остали су: Водица, Гаровци, Гроце, Јошица, Коњув и Топлиш који служи више за наводњавање. Подножјем села тече ријека Ораховштица, а од њенога прелива и Топлића постаје рјечица Жар.

Њиве су на мјестима: Бабице, Буковац, Бркусов крш, Гонови, Грабљи, Грудица, Долац, Дочи, Залазац, За ћелијом, Испод Греде, Испод цркве, Козјак, Кремија, Крвава плоча (њива и шума), Лазине, Међице, Опсине, Плоча, Рупе, Стијене, Студенац, Суви дријен, Суо-до, Ћипур и Шиљезар.

Узвишења и шуме су: Бјеласица (један дио, а остали припадају Сотонићима и Дупилу), Бркунов крш, Вељи поток, Вељи Хумац (Умац), Козјак, Лијеске, Мали Хумац, Петрова лазина, Под Гредом, Рујевине, Рупе, Стијене, Стране и Суо-до.

Укупна површина сеоског хатара износи 189 хектара, 71 ар и 68 м². Од тога је 1977. било под њивама 45, 36 и 57, под воћњацима 0, 17 и 14, под виноградима 1, 7 и 64, под ливадама 16, 32 и 61, под пашњацима 7, 83 и 2, под шумама 101, 43 и 81 и под неплодним земљиштем 17 хектара, 50 ари и 89 м². Главно занимање сељака је земљорадња.

Прошлост и старине

Питома и плодна ораховска жупа рано је насељена. Село Орахово, названо свакако по мноштву ораховог дрвећа, помиње се у XIII вијеку. Краљ Милутин својом повељом око 1296. Даје манастиру Св. Николи на острву Врањина „село у Црници именом Орахово са људми и васема мећама, а у томе селу име Миковити“. По предању, манастир и црквицу Св. Николе у селу подигла је управа врањићког манастира. У априлу 1454. води се спор пред которским судом због једног манастирског млина у селу Орахово, између калуђера Св. Николе у Врањини с једне и Калођурђа Бурашевића и његових синова из Царвнице с друге стране. Потврђујући границе манастира Св. Николе на Врањини, Иван Црнојевић помиње Орахово у својој повељи из 1482. године. У раније вријеме ораховски манастир је примао велике приходе од сусједних насеља и имао је своје амбаре. У њему су још добро очуване фреске. Близу њега била је Бољанова црквица. Св. Јован, у којој се, послије једног убиства на њеном прагу, није више служило. У селу су још двије цркве, Св. Ђорђе и Св. Петар.

У ХVI вијеку Орахово је било веће село, са шест махала. Према дефтеру из 1521. године у самом селу је било 16, у Миковићима 5, у Бастаћима 10, у Братену (Браћени) 15, у Селевим Кућама и Златару 12, у Крушевици 11 и у Хучинићима (?) 9 кућа. Нешто мањи број кућа се наводи у дефтеру из 1523. године. У попису црногорских племена из 1592. Орахово се помиње са 42 куће. Према М. Болици, оно је 1614. имало 50 кућа, са 110 људи способних за оружје, на челу којих је био главар Вулатко Бајов. Адриан Дипре наводи Орахово 1811. са 50 кућа и 120 људи за оружје. Исти се подаци налазе и код Виале де Сомијера. У доба испитивања Ј. Ердељановића, 1910/11, Орахово је имало 30, Миковићи 8, Крушевица 8, а Браћени, који нијесу били у саставу племена Подгор, али су стајали под његовом управом, имали су 6 кућа. Од краја Другог свјетског рата број домаћинстава и становника у селу су стално опадали. Однос између броја домова и становника се кретао овако: 1948. – 26 са 74, 1953. – 20 са 73, 1961. – 19 са 64, 1971. – 13 са 41 и 1980. – 6 домова са 19 становника.

Данашње становништво

У самом Орахову су данас (1980.) четири братства, са свега 6 домова и са 19 становника. То су: Барјамовић (1 дом), Машановићи (3 дома), Кнежевић (1 дом), и Мијач (1 дом). Сви славе Ивањдан.

Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“