Крушевица

Положај и тип

Насеље је већим дијелом у јужном подножју брда Крушестака, у карстној ували, која је са свих страна опкољена узвишењима. У народу се насеље зове и Дабовићи, по истоименом и овдје једином братству.

Становништво се служи водом са четири извора, са Грила, Сопота, Љетње воде и Студенца, а има и неколико бистијерни, од којих су двије заједничке, Коњух и Веља бистијерна, давно подигнуте.

Топографски називи за њиве су: Бујопе, Бурги, Грашина, Ђурина зграда, За Бријег, За Крш, Зграда стражаничка, Кошћеле, Њиве, Њивице, Под Крш Оташев, Понови, Подпут, Прлина, Продо, Станови, Станков лаз, Улица, Чупчина и Доња рупа.

Узвишења и шумарци су: Алића рупа, Велики ридови, Стражник, Вељи лаз, Вучје греде, Вучја гора, Дебели рт, Добовице, Крушетак, Мали ридови, Мали Стражник, Нараз, Пиперова главица, Рупица топова, Сампаћ, Сеферова рупа, Славојина, Танки рт, Улићевића бријег.

До Другог свјетског рата основна занимања мјештана су била сточарство и риболов. Послије рата, због привредне реформе, они напуштају ова занимања и породице се селе у разним правцима.

Прошлост и старине

Крушевица је старо насеље. Краљица Јелена својом повељом око 1280. даје Св. Николи на Врањини, поред Скадарског језера, село Крњице и уљаник у Крушевици „на земљи црквеној“. У народном предању очувана је успомена на краљичине винограде и уљаник.

У мјесту је црква Св. Ђорђе, коју је, по предању, градио војвода Вуко Дабов око 1830, али је завршена тек 1927. У једном купопродајном утовору из 1829. се каже да је мјесто за цркву купљено од Ђура Чапрића.

У турским пописима из 1521. и 1523. Крушевица се наводи као махала села Орахова са 11 кућа. Каснији пописи не помињу Крушевицу посебно. У доба испитивања Јована Ердељановића, 1910/11, према којима је припадала Источном Подгору, бројала је 8 кућа. Од завршетка рата број домова и становника су се кретали у овом односу: 1948. – 16 са 69, 1953. –  17 са 65, 1961. –  15 са 35 и 1971. –  11 домова са 23 становника.

Данашње становништво

У Крушевици је данас (1980.) само братство Дабовић са 10 домова, односно са 18 становника. Слава му је Ђурђевдан.

Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“