Положај и тип
Насеље је испод планине Чемериковца, у пространој ували, која пада према сјеверу док не пређе у раван Сјенокоса, са око 119 м надморске висине. Село је издвојено на четири веће групе кућа, углавном по братствима. На подручју села има више извора и неколико потока. По тим отоцима оно је добило име Оточићи, Опточићи или Овточићи. Прва два назива се више чују у народу него трећи. Извори су: Бујаци, Бучалица, Врело, Вукина вода, Грашина, Гуштер, Косова вода, Криви орах, Лекочевина, Перовац, Смоковијенац, Танушица, Торњак, Тршљика и Црни поток. Од Врела и других извора потиче Веља ријека, а од Смоковијенца Смоковијеначки поток. Воде у Грабовљанима су заједничке са Утржанима.
Обрадиво земљиште је прокрчено највише у облику тераса, које су подигнуте у селу и око њега. Топографски називи за њиве су: Барина, Борина, Бостанци, Бутковина, Бучи, Варе, Вртача, Грашина, Дотковина, Ђурови доци, Зграде, Какалоћица, Конопишта, Краљичино кућиште, Крмачевина, Лекочевина, Ливада, Маровина, Марушиница, Мочањи, Озимнице, Перовац, Петрчевина, Пијавица, Плета лазина, Побрђе, Под Торњак, Поповина, Попратник, Потока, Почивало, Прњаге, Превала, Растоке, Раст, Стријежево, Тополе и Шкоровина.
У Грабовљанима су њиве на мјестима: Велећа, Главица, Заулице, Корита, Његалица, Ораси, Шћепан и Ублићи.
Узвишења, камењар и шумарци су: Беков крш, Бековина, Бијела рудина (главица), Брштановица, Бришта, Бутковина, Варијеке, Гродска, Дражева главица, Дубравица, За Врело, Клај-Каменица, Клачина, Коњ, Кршић, Лећевина, Маров бријега, Мачине, Медун (Медов бријег), Невид (предио од Вукановића до Попратника, назван по некадашњој густој шуми), Пескова главица, Пијавица (Кршољак), Скожи, Тополе, Утор (главица), Чадијељи, Чемериковац и Штедињ.
Површина сеоског хатара износи 476 хектара, 20 ари и 68 м². Од тога је 1977. било под њивама 47, 69 и 78, под вртовима 1, 33 и 47, под воћњацима 0, 4 и 15, под пашњацима 25, 77 и 67, под шумом 240, 71 и 91 и под неплодним земљиштем 134 хектара, 21 ар и 77 м².
Прошлост и старине
У традицији и у топонимима очувана је успомена на старије становништво. У Бековом кршу био је Беко. По њему се зове и Беков долац изнад кућа Јањевића. Какалоћица (Какалоћница) је названа по Какалоћу, који је становао ниже од куће Рада Вујачића. Изнад кућа Томовића је био Шкор, по коме се зове Шкоровица на Озимницама, гдје је уништено кућиште приликом градње колског пута. По Пјажу се раније звао Косовића поток у селу и Пјажев долац у Његалици. На Крмачевини, ниже кућа Томовића, био је Крмач, а Борина испод кућа Вукановића. Близу куће Николе Стјепчевића био је Балшић, испод главице Томовића Бачетић, ниже кућа Вујачића Теленте, а у Чадијељима Чадијељ. Предање је да су ово били зетски чобани, неки са туђим именима, који су повремено боравили у овом крају, богатом испашом и водом.
У повељи Ивана Црнојевића из 1482. каже се да су Опточићи притисли земље „под Брчели“. Црква Св. Никола саграђена је 1795. на мјесту мале капелице, чија је историја непозната. Црква је требала да буде саборна и донекле су је градили сви Подгорани, али у току изградње Утржани су је напустили. У доба црногорске државе у Опточићима је била барутана за израду праха.
Село се развијало природним прираштајем све до 1978, кад је почело да опада. Према турским дефтерима оно је 1521. имало 31, а 1523. године 37 кућа. При првом попису забиљежена је у саставу села Махала Кмети са 17 кућа. У попису црногорских племена из 1592. Опточићи су наведени са 38 кућа. По М. Болици они су 1614. имали 37 кућа са 99 људи способних за оружје, на чијем челу је био Дабац Николин. Исти број кућа, са 90 људи под оружјем, наводе Адријан Дипре 1811. и Виала де Сомијер 1820. године. Према испитивањима Ј. Ердељановића село је 1910/11. бројало 109 кућа.
Од другог свјетског рата број домова и становника су у сталном опадању: 1948 – 105 са 359, 1961 – 87 са 277, 1971 – 70 са 275 и 1980 – домова са 118 становника.
Данашње становништво
Село сачињавају десет братстава, која броје свега 49 домова са 118 сталних становника. То су: Вујачићи (17 домова), Стјепчевићи (5 домова), Јањевићи (2 дома), Вукановићи (3 дома), Петановићи (5 домова), Томовићи (3 дома), Грабовице (5 домова), Љутице (1 дом), Побор (1 дом) и Косовић (1 дом). Једни Вујачићи и Косовић славе јесењи, а остали сељани прољетњи Никољдан.
Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“
