Положај и тип
Брчели чине два села, Горње Брчело и Доње Брчело (Горње Село и Доње Село), која су издвојена својим положајима. Горње Брчело је у подножју планина Крсца и Расовца (999 м), између њихових гребена, у мањим увалама. То је карстификовани терен, који стрмим одсјецима пада према сјеверо-истоку. На његовим падинама је Доње Брчело. Оба насеља су разбијеног типа, издвојена по братственичким кућама.
Становништво се у оба насеља служи изворском водом, којом је богатије Доње него Горње Брчело. Извори су: Горњи Јошевик, Доњи Јошевик, До, Дубравица, Змијак, Јасеновик, Јофа, Крагуј, Оскоруша, Почивало, Радаљ, Рупњак, Скок, Сјенокос, Топлиш и Чупањица. Неки извори се користе за наводњавање бостана (вртова). Повремено надођу потоци од Расовца, Јошевика, кућа Роловића и Мировски од Крагуја, који утичу у Ораховштицу.
Обрадиво земљиште је око кућа, већином подзидано међама. Топографски називи за мјеста са њивама су: Балшића долац, Бојкова главица, Бостан, Бријег, Виноград, Грабље, Долови, Ђурашевина, Иличковића до, Јошевик, Калићи (у планини), Ковачев грм, Ложница, Мочањ, Њива, Поповића доци, Ракочевина, Рудиница, Спила, Спилица, Старац (бостани источно од кућа Роловића), Тушин до, Широка ледина и Шлепчине.
Узвишења и шумарци на подручју оба села су: Балине, Барине, Бауковина, Бигор, Бјелиш до, Бјело брдо, Бозељ, Братина лазина, Брачино гумно, Бријеге, Брусине, Бугарштак, Бујостан, Вакупов грм, Веље гробље, Вељи грм, Вељи кам, Вељи лаз, Веље лазине, Вртијељка, Главице, Главоче (у планини), Глибоч, Гомиле (испод кућа Јовановића), Граница, Гребен, Дубраве, Дуга лазина, Ђошице, Забрешка земља, Игришта, Калуђеров грмен, Капа, Кила, Кривина, Крстац, Крњак (у планини), Кучице, Кршић, Крцанова главица, Лази, Ливадица, Љутеза, Марина лазина, Међуграде, Млађено гумно, Мртвачка главица, Обе, Опачка главица, Под Спилице, Попова лазина, Прдан (почивало), Просједена гумна, Раван, Расоватац, Рујева глава, Рупе, Савићева лазина, Света Петка (нема трага од цркве), Симови дупчићи, Сојак, Спилице, Куково станиште, Чесмине, Шкоровица, Шћепанова скалица и Шушњата главица.
Површина оба насеља захвата 1096 хктара, 78 ари и 36 м². Према катарским подацима, од тога је 1977. било под њивама 52, 72 и 70, под вртовима 1, 46 и 94, под воћњацима 0, 42 и 6, под виноградима 2, 49 и 84, под ливадама 55, 78 и 90, под пашњацима 197, 4 и 12, под шумом 566, 68 и 97 и под неплодним земљиштем 220 хектара, 9 ари и 83 м².
Прошлост и старине
Неки откривени материјални трагови на територији села говоре о њеном раном насељавању. На територији Острика нађене су мноте амфоре из римског доба, које су коришћене за вино или уље. Нађени балвани у руднику Смрдеж такође говоре о раном животу у овом крају.
Село Брчело се помиње у средњовјековним повељама као манастирска или властелинска даровница. Први његов помен среће се око 1326. године у повељи Стефана Дечанског којом потврђује манастиру Св. Николи у Врањини село Брчели „са свима међама и са свима правима тога села…“ Захваљујући његовом заклоњеном и погодном географском положају, ту су Немањићи и Балшићи подизали своје задужбине и љетниковце. У Доњем Брчелу, по предању, краљица Јелена је подигла манастир Св. Никола који је припадао Св. Николи на острву Врањина. На Бјелом брду је 1908. обновљена црква Св. Вознесења Господњег на „рушевинама старе цркве која датира од најстаријих времена“. У плану за њену обнову каже се да је била једна од најстаријих цркава у Црмници. Земљотрес је срушио до темеља. Балшићи су овдје имали своје дворове и ту датирају своје повеље. Балша Ђурђевић био је, са својом мајком, 1419-1420, у Брчелима, у свом двору. Његове рушевине још се виде близу манастира. Шћепан Мали је од краја 1768. био стално настањен у Брчелима, „гдје је боравио стари митрополит Сава и његов насљедник Арсеније Пламенац. Тако је Црмница постала центар политичког и духовног живота земље, што је било у супротности са дотадашњом црногорском традицијом.“ На преношење „централне власти у Црмницу Катуњани су нерадо гледали“. Шћепан је сахрањен „у препрати“ манастира Св. Николе. У Брчелима је основана једна од првих или можда прва основна школа у Црној Гори. Иконостасе у обје брчеоске цркве, Св. Томи и Св. Николи, радио је В. Ђиновски. На Расовцу је 1907. обновљена црква прилозима наших исељеника у Америци. Манастир у Горњем Брчелу су подигли Петровићи.
Због погодног географског положаја, Брчели су одавно били добро насељени. Цијело брчеоско племе, састављено из четири насеља, имало је 1874. око 300 домова, са десет активних свештеника. Доњобрчеоски манастир држао је огромни посјед: оранице, ливаде и шуме. Државне власти покушале су у другој половини прошлога вијека да распродају један дио имовине, али су се успротивили свештеници и није се могао наћи купац. Главна манастирска ораница је Балшин долац, назван по Балшићима.
Послије Другог свјетског рата становништво се запошљавало у градовима и стално се исељавало. Број домова и становника у оба села кретао се овако: 1948 – 125 са 379, 1961 – 95 са 276, 1971 – 65 са 196 и 1980 – 57 домова са 122 становника.
Данашње становништво
У Горњем и Доњем Брчелу има тринаест братстава и једна новодосељена породица; свега 57 домова са 122 становника. Горњобрчеоска братства су издвојена по махалама. Махала Поповић захвата јужнији, узвишенији дио села. У њој су Поповићи (5 домова, Томиндан) и Шпадијери (2 дома, Томиндан). У Средњој махали су Бошковићи (10 домова, Томиндан), Алексићи (2 дома, Томиндан) и Томашевићи (2 дома, Томиндан). У подножју села је Махала Роловић, у којој су Роловићи (7 домова, Илиндан) и Никаљевићи (2 дома, Илиндан). У западном дијелу села су Иличковићи (8 домова, Илиндан) и Суботић (1 дом, Томиндан).
У Доњем Брчелу нема махала. Куће су издвојене по братствима и подигнуте по странама и мањим заравнима на Бојковој главици, Левердином и Суботића бријегу. Леверде (2 дома, Св. Стефан) су у западном дијелу села, Копитовићи (2 дома, Петровдан) су сјеверније од њих, Јовановићи (7 домова, Арханђеловдан) су источније од првих, Гојнићи (8 домова, Ђурђевдан) су на истоку, а Мрчарица (1 дом, Митровдан) је у средини села.
Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“
