Положај и тип
Насеље је у југоисточном дијелу племена Брчели. Подигнуто је на падинама два бријега, који су огранци Бјеласице (558 м²). По географском положају је добило име. Становници се служе водом са Лаза, Студенца и из приватних бунара и бистијерни. Прије тридесет година су ишчезла два извора, Злато и Понорница. Из Тигларице, у периоду јачих киша, провре Златни поток и утиче у Ораховштицу.
Обрадиво земљиште је на падини брда, једним дијелом прокрчено у облику тераса. Топографски називи за њиве су: Блатужа, Боканов долац, Бранови доци, Брина, Велики доци, Дубоки доци, Дугаљевина, Заулицом, Имела, Кошћелави доци, Кривача, Кумпраица, Кућишта, Локве, Опеке, Под-кућом, Под Острик, Повори, Прео-долац, Оба, Сланица, Станчића баштина, Тигларица.
Шумарци су на мјестима: Балине, Бјеласица (врх Грлица), Брањевина, Василичино гумно, Веља пећина, Вучји лаз, Дионица, Дугаљевина, Ђурића лазина, За Крстац, Застијесне улице, Зло ждријело, Имела, Јама, Ковачев лаз, Козјак, Кућишта, Лазовића грмен, Локвине, Међур (брдо), Миларађине, Острик, Пискавице, Под локвицом, Понорска страна, Почивало, Пријепрат, Станковине, Тигларица, Трпељике, Тубанда, Ћуков крш и Широка продо.
Површина сеоског хатара износи 173 хектара, 77 ари и 87 м². Од овога је 1977. било под земљорадњом 10, 70 и 55, под вртовима 0, 10 и 33, под воћњацима 0, 20 и 25, под виноградима 0, 71 и 27, под ливадама 9, 13 и 76, под пашњацима 15, 68 и 70, под шумом 107, 96 и 21 и под неплодним земљиштем 29 хектара, 22 ара и 80 м².
Прошлост и старине
На подручју села су очувана кућишта и успомене у неким топонимима на изумрла или исељена братства Ковачевиће, Калуђеровиће и Радичевиће. У мјесту је црква Свети Ђорђе, подигнута 1882, знатно оштећена 1979. године.
Прираштај становништва је слабо растао, а од другог свјетског рата је у опадању. Године 1910. било је 24, 1948 – 26, 1953 – 23, 1961 – – 1971 – 17 и 1980 – 12 домова.
Данашње становништво
На Бријегама су данас (1980.) три разнородна братства, која имају свега 12 домова са 17 становника. Куће су им измијешане и свима је слава Ђурђевдан. То су: Вулићевићи (6 домова), Марковићи (5 домова) и Мијовић (1 дом).
Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“
