Положај и тип
Село је у сјевероисточном дијелу Црмнице, између стрмих падина Бјеласице и Островице, у дубокој ували, једино отвореној према југоистоку, ка Ораховском пољу. Сеоски хатар је потоцима и брдашцима издвојен на више дијелова. Куће су на разним положајима, издвојене у групама, већином по братствима. На подручју села има више извора, који избијају на разним висинама између кречњака и доломита, и у самом кречњаку између слојева. Неки су јаки да се користе и за наводњавање вртова и њива. Главни извор за сво село је Дупиоштица, која избија при врху села из карстног удубљења. Остали извори су: Вигор, Васојевица, Вирањ, Водица, Вочка, Врелеза, Гаровци, Добра вода, Итумна вода, Јавор, Калимут, Лемљан, Ливаде, Љетња, Могила, Радова и Шљепица. Преко сеоског хатара зими тече неколико потока: Жупски, Божин, Дупиоски и Калимут, од којих први понире у Црњинама, а остали се сливају у ријеку Ораховштицу.
Топографски називи за њиве су: Виногради, Вријежак, Вучинића њива, Дабовина, Дајковића зграда, Ђекљан, Ђурановића зграда, Зграде, Зграде Приња, Маланосина (Маломосина) зграда, Кузме, Меграб, Ође, Погана лазина, Рдовина, Трапе, Црњине.
Узвишења и мјеста са шумом су: Алина скала, Бачвик, Бјеласица, Велика шума, Веља глава, Веља страна, Дубрава, Калац, Калина кула, Калачка њива, Козјак, Коритњи до, Крајем Кошаре, Ланишта, Лаштик, Лимов крш, Љутеза, Љетњи врх, Мала Островица, Мицалица главица, Мрчеле, Николина главица, Остојска страна, Островица, Попове руле, Почивало, Раичковина, Рпавци, Рудина, Рупе, Славовина (шума), Соко, Столе (зараван), Стражница, Трешњица, Трукаљева главица, Умац, Цери, Црнолаз, Челин, Чесмине, Чехотек, Чоке и Шупља стијена.
Површина сеоског хатара износи 953 хектара, 94 ара и 52 м². Од овога је 1977. било под њивама 96, 39 и 58, под вртовима 1, 48 и 57, под воћњацима 0, 67 и 62, под виноградима 1, 10 и 68, под ливадама 43, 16, и 57, под пашњацима 40, 30 и 61, под шумом 447, 53 и 89 и под неплодним земљиштем 322 хекатара, 27 ари и 10 м².
Прошлост и старине
Камене гомиле и извјесни топоними говоре о старијем, ишчезлом становништву. У Равнима има на разним одстојањима десет – дванаест камених гомила, које се у народу зову могилама. Пред Аранђеловом црквом откривен је гроб са људским костуром у чучећем ставу. У Римским зидинама у Трешњици, званим Град, према предању, становали су чувари пута који је водио из Приморја преко Дупила за унутрашњост земље. Испод Трешњице очувани су трагови винограда и маслињака краљице Јелене. У Врху поља, на данашњим Мириштима, био је манастир Св. Мироносица, који су опљачкале и разориле мјесне потурице, на челу са Хакочем (Хакија) Бастаћем. Приповиједа се да су калуђери на вријеме побјегли са једним дијелом новца, а други су закопали у бријегу више манастира. Овај новац је касније нашао неки Поповић из Брчела и њиме је саградио данашњи Поповића мост преко Ораховштице и поправио је саборну цркву у Брчелима. На подручју села су три цркве, све три оштећене у земљотресу 1979. Најстарија је Св. Андрија, саборна је Св. Михаило, а трећа је Св. Гаврило у Дубречу, одавно напуштена. Друга је обновљена 1904, а трећа 1909.
Село се помиње у повељи краља Стефана Владислава, датој 1234-1240. манастиру Св. Николе у Врањини. У првој половини XVI вијека Дупило је било веће насеље. У турском дефтеру из 1521. наводи се са 86, а у другом из 1523. са 69 кућа. Према наведеним пописима „припадали“ су му махале Буковик, Хрелићи (Хвалићи), Живодери и ненасељена Њива у Глухом Долу. Међутим, у попису црногорских племена из 1592. броји свега 30, а 1614. године 42 куће, са 100 наоружаних људи, којима је био начелник Ђуро Дапчев. Виала де Сомијер наводи 1820. само 60 људи способних за оружје. Око 1910. село је имало 12 братстава са 199 становника. Оно се природним прираштајем и даље развијало све до 1961. кад је почело да опада због исељавања становништва. Број домова и становника су се кретали овако: 1948. било их је 64 са 218, 1961 – 65 са 228, 1971 – 45 са 145 и 1980 – 35 домова са 80 становника.
Данашње становништво
У селу су данас (1980.) седам братстава, која броје 33 дома, са заједничком славом Св. Аранђелом, распоређених у више махала Вучинић (1 дом) је у Махали Вучинић, Црнчевић (1 дом је у Махали Црнчевић), Дајковићи (6 домова) су у Махали Васовица, Петровић (1 дом) и Побор (1 дом) су у Махали Шупља Стијена, Пурлије (8 домова) су у Махали Пудило и Ђуровићи (14 домова) су у махалама Приње, Плочице, Пудило и Васовица. У новије доба је досељена породица Перишић (1 дом).
Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“
