Бољевићи

Положај и тип

Село је у пространој ували испод планинског вијенца, који се наставља од Сутормана и скреће на сјевер, док не потоне у скадарској потолини. Са његовог гребена се уздиже више узвишења, међу којима се истиче Вис (510 м), који је изнад села. Мањим превојима и увалама село је подијељено на више махала и разбијеног је типа, само са мјестимично груписаним кућама, већином братственичким. Идући од југоистока према сјеверозападу махале су: Горњаци, Средина Села, Колат, Укшановићи, Јовичићи, Сердаревићи, Кнежевићи, Марковићи, Живановићи и даље на сјеверу Забес.

На планинским падинама, на саставима разних стијена, избија већи број извора мање јачине. Јачи извори се користе и за наводњавање вртова и њива. На подручју села су извори: Бетебанац, Веља бија, Водица, Врело, Горње врело, Добра вода, Драч, Ђурова вода, Живановића вода, Ивова вода, Јанкова вода, Кнежевића вода, Крстињина вода, Лијепа водица, Маричина вода (Марај-вода), На локву, На фрутке, Никукића вода, Пејача, Перан вода, Под Вељим каменом, Под станом, Подстан, Рашица, Студенац, Трешњица и Челопековина вода.

У Пепићима су извори и ублови: Амбулина, Вилина вода, Кљуца, Кумрија, На Леру, Пет ублова, Три убла и Сијеров убао.

Кроз хатар села тече неколико потока, који надођу јако у доба кишних периода. Сви се сливају у Поље, у коме се губе или теку даље у ријеку Црмницу. Већином су безимени и називају се према извору или мјесту одакле долазе. Јачи су потоци: Грабовик, „од Бостана“, „од Брчелице“, „од Врела“, „од Марај воде“, „од Пасје јаме“, „од Свишта“ и Челински поток.

Њиве су око сеоских кућа и у Пољу. Прве су прокрчене на падинама планинског гребена и већином подзидане у облику тераса. Њихови топографски називи су: Богићева њива, Бостани, Веља башта, Веља ливада, Веље њиве, Виноградина, Врбица, Главица, Горњи виногради, Горње поље, Горња репишта, Горња скала, Добра вода, Долац, Доња скала, Доњи виногради, Доњи луг, Дријенска њива, Ђурова кућа, За Плочом, За Осијек, Зграда више Ока, Зграда Живановића, Зграда за кршем, Јанкова дионица, Лазине, Мајсторина, Мали лази, Марковића зграда, Миланида, Мртвица, На око, Никац-зтрада, Особак, Патице, Под Кук, Провала, Скала, Сланица, Стари виногради, Тополице, Трупица и Ћеловина.

У Пољу је бољевичко земљиште од годињских Мијела до лимске границе. Називи за обрадиво земљиште су: Бетебанац, Бујаци, Вељи брод, Вељи лази, Газ, Главица, Горње поље, Грабовик, Ђурова локва, За Челине, Јасен, Крушица, Око, Особак, Пачад, Под главицом, Под живаљ, Под Мајсторине, Растинска главица и Ремес.

Ливаде у пољу су: Веља ријека, Драч, Миолица, Музикравица, Мурићице, Округлица, Под Грабовик, Под зелеником, Под Јовичиће, и Под Особак.

Узвишења и шумарци на подручју зову се: Баљаста литица, Беловића крш, Веља главица, Вељи камен, Више доца, Вукова вала, Главичица, Гола рудина, Горивук, Горица, Горња репишта, Грабова главица, Густи грм, Доња репишта, Забешка Мијела, Залази, Кокошаре, Крстац, Лећишта, Мали вис, Мала глава, Мораћица, Никочина лазина, Обери, Обида, Осијек, Пачар, Перишино грло, Перишина пећина, Под Црним каменом, Позник, Репишта, Рогата рупа, Ружица, Стари Забес и Ћелавица.

У Пепићима су узвишења, увале и шумарци: Асанов гроб, Асаново кућиште, Вељи Голик, Веље Жгарбе, Вељи Орван, Веља Сиљевица, Дебели бријет, Дрековића рупа, Дугачки доци, Кита, Крушков до, Крушкова главица, Кумбула, Мало Жгарбе, Мали Орван, Мала Сиљевица, На Села, Панчевића рупа, Под Китом, Ружица, Сопот, Шанац, Шишина греда и Шкорња.

Површина хатара Бољевића износи 852 хектара, 12 ари и 24 м². У години 1977. било је под њивама 40, 81 и 79, под вртовима 1, 12 и 25, под воћњацима 0, 81 и 45, под виноградима 4, 47 и 14, под ливадама 164, 1 и 91, под пашњацима 31, 42 и 52, под шумама 333, 0 и 33, под трстиком 58, 41 и 73 и под неплодним земљиштем 218 хектара, 3 ара и 12 м².

Прошлост и старине

Село је старо насеље. Оно се под именом Полуждребица Штититаре помиње око 1296. у повељи краља Милутина, који га даје са свима људима и међама манастиру Св. Николи у Врањини. Назив Бољевићи је каснијег поријекла. Раде Т. Пламенац каже да овај назив „излази тек послије нашег (њиховог) насељавања“. Насеље се у XVII вијеку јавља као братственичко презиме Болојевић или Бољевић, по чему би се могло тврдити да потиче од њихових предака или неког другог становништва. Село је 1521. имало 30 кућа, што значи да је много старије.

На брду Бесац, који се раније звао Бес, има једна развалина за коју се тврди – како наводи Раде Т. Пламенац – да је то био град Черменица. Овдје је, по предању, утекао Ђорђе, син краља Бодина испред грчке војске, која га је у град затворила и најзад уништила. У доба истребљења потурица, почетком ХVIII вијека, око тврђаве Бесца су вођене највеће борбе и она је потпуно срушена. Пошто су Турци 1847. на острву Грможур подигли тврђаву, Његош је исте године наспрам ње сазидао кулу ради одбране од Турака.

У Бољевићима је рано отворена основна школа. Она је овдје постојала 1853/54, и једна је од девет у Црној Гори. Црква Св. Николе и Св. Јована, са два брода, обновљена је 1872.

На југу од Бесца је заселак Забес, назван по свом географском положају. Помиње се у повељи Ивана Црнојевића из 1469. године, којом га поклања са свим међама и правима манастиру Св. Николи у Врањини. У Забесу је прква посвећена Св. Николи.

Бољевићи и Забес се од старине воде као посебна насеља. Прво је много веће од другог. Године 1521. Бољевићи броје 30, а Забес свега четири куће. У попису црногорских племена из 1592, наводе се само „Богојевићи“ са 42 куће. По М. Болици Бољевићи су 1614. имали 31 кућу, са 80 људи под оружјем, на челу којих је био Марко Данчолов, а Забес 28 кућа са 60 људи способних за оружје и главаром Ђуром Никовим. У години 1811. Бољевићи имају 35, а Забес 28 кућа, односно са 80 и 60 људи за оружје. До Другог свјетског рата оба насеља су расла природним прираштајем, а данас су у опадању. Године 1910/11. Имала су 137, 1948. – 107, 1961. – 105, 1971. – 95 и 1980. – 60 домова.

Године 1953. било је овдје 375, а 1980. 201 становник.

Данашње становништво

Понегдје су братственичке куће издвојене и груписане. Послије земљотреса становници Бољевића и Забеса напуштају оштећене куће и подижу нове при Пољу, гдје је повољнији и приступачнији терен.

У Горњацима су: Вулековићи (2 дома, Ивањдан), Јовалекић (1 дом, Ивањдан), Радачићи (3 дома, Ивањдан), и Маровићи (3 дома, Ивањдан). У Колату су Пламенци (13 домова, Ивањдан) и Укшановић (1 дом, Ивањдан), а на сјеверу од њих су Живановићи (3 дома, Ивањдан) и новији досељеник Клисић (1 дом, Ивањдан). У Кнежевићима је Стојановић (1 дом, Ивањдан), под Бријегом је Лековић (1 дом), у Марковићима је Каљевић (1 дом. Томиндан), а при Пољу је Шаиновић (1 дом, Аранђеловдан). У Забесу су: Ђуришићи (17 домова), Петрановићи (9 домова) и Поповићи (3 дома). Сви Забешани славе јесењи Никољдан.