Сотонићи
Село је на јужним странама планине Бјеласице, која се благо, понегдје преко широких равни, спушта према долини ријеке Бистрице, лијеве притоке Црмнице.
Положај и тип
Село је на јужним странама планине Бјеласице, која се благо, понегдје преко широких равни, спушта према долини ријеке Бистрице, лијеве притоке Црмнице. Насеље је подијељено на неколико махала, углавном према ближем сродству братстава. Сотонићима на западу припада заселак Мачуте, који се раније узимао као сотинићка махала.
На саставу флишних лапораца и кречњака избија више извора на разним висинама. Већином се користе за пиће, а неки и за наводњавање. Извори су: Владимир у Николићима, „Вода у крш“, Водица под Бјеласицом, Гажевића вода, Ђуровина, Иванштица, Јошаник, Мали точак, Смоквица и Шаник. Водица је разведена у куће у Горњом Селу. Рјечица окупља воде са брчеоске и буковичке територије и утиче у ријеку Црмницу. Кочманов поток и Иванштица теку у Бистрицу.
Зиратно земљиште је прокрчено на нижим падинама Бјеласице и у Црмничком пољу. Подручје Сотонића је познато по питомини, нарочито погодно за гајење винове лозе. Њиве су на мјестима: Андрића зграда, Бигори, Блаворац, Брда, Веља Села, Више Змијње главице, Вукославчевића рупа, Гажевина, Главач, Гомилице, Гребен, Доњи бостан, Доњи долови, Дочеви, Драче, Дуђеровина, Ђурин лаз, Ђурановића лазина, Јањев до, Калац, Крива бара, Крушка, Лазина, Лазиница, Мачкан главица, Никочево, Перлине, Под Колаче, Под Лијесће, Провале, Рађековина, Станови, Стара гумна, Стругарице, Топлиш, Требовина и Шкаранова зграда.
Узвишења и шумарци су: Асанова шума, Балине, Бјеласица, Брдо, Вељи залаз, Вељи Раш, Веља Села, Гуванце, Дратање брдо, Иванштица, Краљичина пећина, Криви дуб, Кудина главица, Кусин, Ледина, Мали залаз, Мали Раш, Мала рудина, Мачкан главица, Мркаљице, Међеђа страна, Николин крш, Орлића крш, Перлине, Плоче, Посјенице, Рошевина, Тодорова греда, Стране од Спиле, Суводо, Тодорова греда, Топлиш и Ујковића пећина.
Површина Сотонића и засеока Мачуга износи 687 хектара, 32 ара и 82 м². У години 1977. било је под њивама 76, 56 и 0, под вртовима 0, 83 и 74, под воћњацима 0, 69 и 94, под виноградима 4, 24 и 44, под ливадама 107, 63 и 48, под пашњацима 48, 49 и 23, под шумама 360, 18 и 33, под трстиком 0, 65 и 17 и под неплодним земљиштем 88 хектара, 2 ара и 49 м².
Прошлост и старине
Сотонићи су старо насеље. У повељи Ивана Црнојевића из 1482. године каже се да су Сотонићи притисли имање врањинског манастира Св. Николе у Орахову. Према турским изворима, Сотонићи су 1521. имали 50 кућа. Оба документа говоре о јачини насеља, које је имало дужи развојни процесе. Такође и име указује на даљу његову прошлост. По Ј. Ердељановићу, оно је наслијеђено од „илирско-романских старосједелаца Влаха или Арбанаса.
На подручју села има неколико цркава из разних времена. Све су оштећене или срушене априлским земљотресом 1979. Саборна црква је Св. Јован и Св. Михаило, подигнута учешћем цијелог племена 1880, са два брода и два иконостаса. У црквици Св. Атанасије, из 1804, има остатака живописа. Цркве Св. Петка, Св. Михаило и трећа у Никићима су потпуно срушене.
Прираштај становништва није био сталан. У турским пописима из 1521. и 1523. Сотонићи се наводе са по 50 кућа. Уз први попис се помиње махала Кмети са 11 кућа. Године 1592. Сотонићи су имали 58, а 1614. године 43 куће, са 94 човјека способна за оружје, на челу којих је био Радо Грепијев. По подацима Павла Томића, Сотонићи су 1808. имали 200 војника за оружје. Међутим, Адриан Дипре их наводи 1811. са 43 куће и са 90 људи способних за оружје. Исте податке саопштава и Виала де Сомијер 1820. По Ј. Ердељановићу, Сотонићи су 1910/11. имали 99 кућа. У новије доба прираштај становништва је био слаб, а од 1971. је у опадању. Бројеви домаћинстава и становника, по годинама, кретали су се у овим односима: 1948. – 86 са 307, 1953. – 87 са 324, 1961. – 91 са 320 и 1971. – 86 домова са 269 становника.
Данашње становништво
У Сотонићима су данас (1980.) 17 братстава, са 61 домом, односно са 193 становника. Свима је, осим Јоветићу и једнима Марковићима, од старине слава Аранђеловдан. Братства су издвојена у четири махале, од којих три носе имена старијих родоначелника мањих, сродничких братственичких група.
Сјевероисточни дио села захвата Махала Николићи, у којој су: Уламе (1 дом), Митровићи (5 домова), Игумновић (1 дом), Радовићи (8 домова) и Јоветић (1 дом, Митровдан). Сјеверозападно од Николића је махала Горње Село, гдје су: Вукосавовићи (4 дома), Стојановићи (8 домова), Гажевићи (2 дома) и Бајковићи (3 лома). У јужном дијелу села су Расалићи: Којичићи (9 домова), Марковић (1 дом), Срзентићи (2 дома), Дамјановић (1 дом), Савићевић (1 дом), Станковићи (4 дома) и Поповићи (4 дома). На Белановића гумну, у средини села, посебног су поријекла Марковићи (2 дома). Махала Миросаљић је исељена у новије вријеме. У махали Расалићи су Ђурановићи (4 дома).
Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“
