Мачуге

Положај и тип

Насеље је западније од Сотонића, на десној обали ријеке Бистрице. Дијели се на Горњу Махалу и Доњу Махалу. Раније се убрајало у сотонићку махалу. На њеном подручју су извори: Водица, Изворац и Студенац, али се мјештани служе и Буковичким врелом. Кроз западни дио „села“ тече стално Влашки поток, који се љети користи за наводњавање земљишта.

Њиве су на мјестима: Бостанац, Вељи виногради, Више доца, Више дубраве, Грашина, Долац, Дубрава, Дубравица, За главицом, Закућница, За потоком, Зграде, Јеличина зграда, Кривача, Марочина, Нарезине, Њивица, Подграбе, Под Маровином, Под Пећине, Сјенокос.

Мањи комплекси шума су на мјестима: Велика рудина, Више доца, Главица, Горњи младеж Дубраве, За Вијенце, За Пећине, За Плочом, Лази, Литица, Марочина, Мачушка точила, На Станове, Петрова лазина, Под скалицом, Попов лаз, Раван, Раст и Шкаље.

Мачуге су старо насеље. Име им је дато свакако по старијем становништву. У турском дефтеру из 1523. помиње се у Сотонићима, са којима су чинили исто насеље, „празне баштине“ Вучете Мачука и Илије Мачука, по којима је заселак могао добити име. Топоним Влашки поток, који пролази поред Мачуга, указује на влашко поријекло имена потока и насеља.

У Мачугама је црква Св. Илија, око које има старих гробова са поклопима (плочама). Мјештани се не сахрањују овдје, него пред саборном, племенском црквом Св. Јованом и Св. Михаилом у Сотонићима.

У доба испитивања Ј. Ердељановића, 1910/11, у Мачугама је било 4 братства са 19 кућа. Насеље се развијало до иза Другог свјетског рата, кад је почело да опада. Бројеви домова и становника су се кретали у овим односима: 1948. – 29 са 92, 1953. – 30 са 91, 1961. – 20 са 63 и 1971. – 10 домова и 25 становника.

Данашње становништво

 У Мачугама су данас (1980.) само три братства са 4 дома, односно са 6 становника. Свима је слава Илиндан. Ђукановићи имају 2, а Добрковић и Милић по 1 дом.

Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“