Трново

Положај и тип

Старији назив села био је Звјеретина. Насеље је у ували, коју опкољавају мања брда. На југозападу је Ушитац, на сјеверозападу Свинштик, на западу Мало брдо и на сјевероистоку Стрева (Стреха). Оно је разбијено у двије групе кућа, у Горњи Крај и Доњи Крај. Први дио села је на југоистоку од Штрбине, а други у подножју Стреве. Данашњи назив села, који се помиње у повељи краља Стефана Владислава из 1234-1240, могао је доћи по трњу, којега овдје и данас има много. Село Трново, са свима својим међама и иметком, у коме се посебно наводе „кобиле и овце“, поклања млади краљ Стефан Дечански, манастиру Св. Николе у Врањини, вјероватно у времену од 1309-1314.

У сеоском, кречњачком терену нема површинских водених токова. Вода се користи са два мала извора, Учак и Ушитац, и из приватних бистијерни. Њиве су на мјестима: Бардине куће, Башине стране, Брајков долац, Вељи доци, Вучја јама, Градишта, Дионица, Дочићи, Дубрава, Дуга њива, Забрешки долац, За врх Мијела, Загорица, Крстогор њива, Крстатица, Куништа, Кучовачки крш, Мокра њива, Наврх Скале, Освине, Плани зграда, Племера, Плетан куће, Под Злом гором, Под Комећнице, Под Куће, Под Мало брдо, Под Учак, Поље, Понора, Порињак, Прах, Продочица, Пропошин њива, Раст, Ржишта, Рупица, Скрати-до, Тријешле и Туње.

Узвишења и шуме су: Бијела главица, Бијела рудина, Богићева рупа, Боречев крш, Брина, Ваганац, Веља тријест, Главице, Голед, Голубарске рудине, Градишки крш, Градишта, Грмен, Гуванце, Дакачев крш, Доци, Драговића лазина, Дубравица, Дуги камен, Дуга лазина, Запод, Јелење, Капач крш, Кобиље торе, Кожје, Козја пећ, Кун, Кућашки грм, Кућишта, Марошевина, Орашак, Орлова зграда, Осиначки бријег, Оскоруша, Осоје, Печурица, Племера горња, Племера доња, Под Скале, Почивало, Продулинска продо, Процијеп, Раст, Растовица, Ружина главица, Свињштик, Окалице, Стани крш, Стара лазина, Стрева, Суви дуб, Томезина главица, Томезина плоча, Три кршица, Тројероге, Трпеза, Тршљака, Ублић, Црквина, Штрбина и Ушитад.

У југозападном дијелу села, испод Малог брда, постоје три веће пећине: Грбочица, Боботуша и Спила, све у косом правцу, друга нижа од прве. У доба јаких киша вода избија кроз Спилу, а понекад надође и кроз Боботушу, која је височија од прве за око 10 м. У унутрашњости брда је језеро.

Површина сеоског хатара износи 429 хектара, 81 ар и 55 м². Од овога је 1977. било под њивама 25, 93 и 35, под воћњацима 0, 11 и 83, под виноградима 0, 74 и 7, под ливадама 6, 54 и 84, под пашњацима 14, 53 и 47, под шумама 241, 93 и 87 и под неплодним земљиштем 140 хектара, 0 ари и 12 м².

Прошлост и старине

Најстарији трагови ранијег живља су овдје свакако пет камених гомила, које су у Доњем Крају, близу цркве и воде Ушитац. Помињу се старинци Дакач, Барде и Прентови. Топоними Дакачев крш, Кућишта и Црквине такође указују на раније становништво. Црква Св. Богородица обновљена је 1898. године.

У првој половини ХVI вијека село Трново и његове двије махале, Брљани и Комарно, били су добро насељени. Године 1521. Трново је бројало 23, Брљани 11 и Комарно 22 куће. Маријан Болица наводи Трново 1614. са 40 кућа и 100 војника за оружје, на челу којих је био Вукосав Радоњин. Исте податке саопштавају Адријан Дипре 1811. и Виала де Сомијер 1820, а по Ј. Ердељановићу Трново и Комарно 1910. имали су 90 кућа. Од Другог свјетског рата Трново је у опадању, нарочито бројем становника. Оно је 1948. имало 35 са 169, 1953. – 32 са 126, 1961. – 29 са 105 и 1971. – 19 домова са 74 становника.

Садашње становништво

У селу је данас (1980.) пет братстава са свега 21 домом, односно са 62 становника. У Горњем Крају су: Вујовићи (3 дома), Планинићи (3 дома) и Љешевићи (1 дом), а у Доњем Крају: Перовићи (3 дома) и Печурице (11 домова). Љешевићи славе зимски Никољдан, а сви остали Аранђеловдан. 

Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“