Комарно

Положај и тип

Комарно је на југоистоку од Трнова, од којег га одваја брдо Ушитац. На истоку од Комарна је брдо Комораштик, по коме је оно названо. По Павлу Ровинском, мјесто се помиње 1242. у повељи краља Владислава, којом даје село Годиње манастиру Св. Николи у Врањини. Првобитно, овдје су били торови Трновљана, које су подизали на својим имањима. Стога је село разбијеног типа. Под брдом Ушитац и са његове источне стране су куће Лекића, а даље су на истоку и сјевероистоку, по Коморанском пољу, куће Вујовића. До краја Другог свјетског рата била су још два засеока, Раздоље на Комарштику и Забоје у Коморанском пољу, али су тада напуштени. Сељани се служе бунарском и изворском водом. Поред приватних бистијерна, постоје и двије заједничке, од којих је једна подигнута 1930. године. У подножју села, поред језерске обале, има више извора, који се претежно користе за наводњавање. Главнији су извори: Бистрица, Бостани, Водице, Врела, Горњи студенац, Граб, Доњи студенац, Јасен, Кобила, Ошћа, Пећина, Ржипа и друге.

Њиве су на мјестима: Борине, Брдо, Будожићи, Вељи доци, Гусјеница, Доње Забоје, Дренови до, Дријенске лазине, Забоје, Загорица, Комарско поље, Мало брдо, Марице, Међе, Мокра њива, Ограде, Орашке њиве, Орска главица, Под Кобилом, Под куће, Под Комарштик, Под Страоч, Понорска рупа, Пузаче, Раздоље, Тријесле, Трнова рупа, Страоч и Фучка гора.

Узвишења и шумарци су: Бокарице, Брана главица, Бријег, Брљани, Веља стијена, Градички крш, Зла главица, Капа, Качаник, Комораштик, Крушестак, Обод, Орска главица, Острик, Страоч, Туње, Ушитац.

Укупна површина сеоског хатара износи 1038 хектара, 62 ара и 60 м². Од ове површине било је 1977. под њивама 42, 9 и 45, под вртовима 0, 4 и 1, под воћњацима 0, 3 и 16, под виноградима 0, 82 и 48, под ливадама 19, 59 и 36, под пашњацима 17, 77 и 34, под шумама 479, 96 и 93 и под неплодним земљиштем 478 хектара, 29 ари и 87 м².

Прошлост и старине

На подручју Комарна има јасних трагова старијега живља. У селу су четири очуване камене гомиле: на Главици, на Конопишту, иза школе и једна даље на југу. У једној гомили, која је разрушена приликом грађења школе, нађени су људски костури. Успомена је очувана на старинца Дакача у Дакачевом кршу. Комарно је првобитно припадало Трновљанима и они су тамо имали своје торове. Отуда је оно раније имало назив и Доње Трново за разлику од Горњег Трнова. У селу је стара црква Св. Ђорђа, обновљена 1877. године. У тој капелици – казује Раде Т. Пламенац – била су пред иконостасом два гроба, већи и мањи, са којих су плоче дигнуте приликом обнове цркве.

У турским дефтерима из 1521. и 1523. Комарно се наводи као махала Трнова са 22, односно са 18 кућа. По Маријану Болици Комарно је 1614. имало 27 кућа, са 60 људи способних за оружје, на челу којих је био Вуле Томашев. Адриан Дипре и Виала де Сомијер не помињу Комарно, него само Трново. У доба проучавања Ј. Ердељановића, 1910. и 1911, имали су 90 кућа и у много чему су чинили једну цјелину, са истим братствима. Однос између домова и становника по годинама кретао се овако: 1948. – 56 са 258, 1953. – 62 са 233, 1961. – 49 са 153, 1971. – 39 са 108 и 1980. – 27 домова са 59 становника.

Садашње становништво

У селу су три братства са укупно 27 домова, односно са 59 становника. Свима је слава Аранђеловдан. То су Вујовићи (17 домова), Лекићи (9 домова) и Перовић (1 дом).

Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“