Папратница

Положај и тип

Папратница (Папратнице, Попратнице) је сјеверније од Дупила, у пољицу званом Њиве, омеђена са свих страна узвишењима. На истоку су Остра главица и Мучник, на југу Милетића крш, на западу Дубрава и Лаштик, а на сјеверу и сјеверозападу Осминац, Мали и Вељи Дебељак. У средини пољица је Папратни до, по коме је насеље названо. Оно се састоји од три братства, чије су куће на два супротна краја пољица. У мјесту је периодични извор Фруља и становништво се још служи бистијернама. У предјелу Туње је извор Врело, који служи углавном за наводњавање.

Обрадиво земљиште је у четири мања предјела: на Њивама, у Туњама, Годинцу и Ђуриговом пољу. У првом предјелу је село, а остали три су даље према сјеверу. Називи њива у првом предјелу су: Бријег, Буавице, Веља међа Ђуровића, Гомилице, Горње њиве, Дионице под црквом, Долац, Доња међа Ђуровића, За ждриоце, За бразде, Зграде, Зграде Милетића, Конопљиште, Латица, Љесице, Лијеска, Наврх њива, Остра главица, Под скале Милетића, Под Мучник, Под Прашине, Попова рупа, Рупе под Точило.

У предјелу Туња су њиве: Божовића њива, Бостанићи, Виноградине, Вранац-вир, Горње лазине, Градска њива, Градишта, Грбоче, Здумовице, Испод Скале, Копање лазине, Ливаде, Међице, Мнаденова рупа, На Врело, Папрати, Под лом, Под улице, Подно понора и Ширине.

У предјелу Годинца су њиве: Боје рупе, Буавице, Зграде под Водицом, Ковачев понор, Насред Годинца, Под Осминац, Под страном, Под Сјериво брдо, Понор и „У дно рупа“.

У предјелу Ђуриговог поља су њиве: Бајкова лазина, Богазина рупа, Брљане, Вељи грмен, Веља зграда, Грађанска лазина, Гусјеница, Дуга њива, Јабуков до, Калова рупа, Криваче, Лашанова лазина, Лећевишта, Мијачева њива, Мрчева њива, Папратљиви долац, Просја, Појатица, Растова њива, Црвеница и Црнова њива.
Мања узвишења су: Градишта, Калова главица, Комоњик, Крушевиштак, Сјерово брдо, Суодол и Ушице.

Укупна површина сеоског хатара захвата 431 хектар, 2 ара и 75 м². Од ове површине било је 1977. под њивама 14, 34 и 32, под вртовима 0, 0 и 95, под виноградима 243, 62 и 76, под трстиком 0, 96 и 76 и под неплодним земљиштем 109 хектара, 80 ари и 88 м².

Прошлост и старине

На подручју села су четири камене томиле: на Каловој главици, у Бајковића лазини, у Брљанима и изнад Дуге њиве. У Бојковића лазини је откривен један гроб, а у Брљанима више њих.

Преци данашњих братстава затекли су Брљаниће ниже Брљан плоче, гдје су очувани трагови њихових кућишта, међа и торова. С њима су досељеници, пошто су постали јачица, водили борбу и успјели су да их истјерају. Дупиљани су послије тога покушали борбом да истјерају Папратичане, али су им прискочили у помоћ и одбранили их седамдесет Цеклињана. Стара црква Св. Николе обновљена је 1884. године.

У старијим пописима насеље Папратница се не помиње посебно и немамо података о његовом етничком развитку. По Јовану Ердељановићу, оно је 1910/11. бројало 47 кућа. Послије Другог свјетског рата насеље је у наглом опадању. Број домова и становника кретали су се овако: 1948, било је 28 са 93, 1961 – 19 са 67, 1971 – 15 са 50 и 1980 – 12 домова са 22 становника. Највећи број породица иселио се у Бар.

Садашње становништво

У насељу су три братства, издвојена у три групе кућа. На истоку су Вукославчевићи (8 домова), западније од њих су Машановићи (3 дома) и на југозападу је Милетић (1 дом). Свима је слава Аранђеловдан.

Из књиге: Јован Вукмановић „Црмница“